Ej, salaši

Maja Uzelac — Srbija — 2025 — 54'

Putovanje je u njemu i u nama. Putovanje je čezama, fijakerom, vozom, biciklom, rečima, mislima, i peške. Putovanje je kroz ljude, kroz vreme i kroz prostore: vojvođansku ravnicu i napuštene salaše, mađarska imanja i Zvonkove gradove – Sombor, Suboticu, Novi Sad, Beograd…
Lagano, ali neočekivano, dakle, krećemo se kroz pesme Zvonka Bogdana i epohu koja još samo u njima živi. Jer ovaj film je i o celom jednom vremenu koje nestaje – vremenu obeleženom svojim ritualima koji su u Zvonkovim pesmama ispravno definisani kao činioci ikonografije ravnice, boemštine, laganog života koji novo vreme odnosi. To je život svojom rukom napravljen, u kom je svaku stvar, svaki korišćeni komad ručno sazdao neko koga znamo: brat, žena, komšija…
Svedoci i savremenici, otac, majka, deca, konji, kafane, golubovi, mlade, šeširi i tamburaši…pletu se pričama i slikama u kiku koja se ovih dana više ne opire makazama, ali i dalje, ispočetka, tvrdoglavo i začarano, raste u budućnost.