SEDAMNAESTI BELDOCS POČINJE!

Festival - 21.05.2024.

Sedamnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma – BELDOCS, počinje u sredu 22. maja i trajaće sve do 29. maja 2024. Na konferenciji za medije održanoj povodom početka festivala, predstavili su se autori Srpskog takmičarskog programa. Pored domaćih reditelja i njihovih filmova,  predstavljeni su i posebni programi ovogodišnjeg Beldocsa: Andrijana Sofranić  – Beldocs Industry program, Dubravka Radusinović – Teen Program i Srećko Horvat – Opstanak nije dovoljan.

U okviru selekcije Srpskog takmičarskog programa biće prikazano čak dvanaest filmovaTopli film Dragana Jovićevića, Kako biti slobodan Nikole Polića, Izbor za mis zatvora Srđana Šarenaca, Kadence za vrt  Daneta Komljena, Neptunova nevera Katarine Stanković, Novosadsko sećanje Aleksandra Reljića, Džojmejkers Jelene Radenović, Kad opet porastem Jovane Avramović, Minel Tare Gajović, Heterotopia Nikole Nikolića, Izlaz kroz ludaru Nikole Ilića i Šetnje koje se neće desiti Mine Simendić. Pored filmova iz ove programske celine, na Beldocu će biti prikazana još dva filma u Srpskoj produkciji.

Čast da otvori 17. Beldocs pripala je hibridnom dokumentarcu „Topli film“ Dragana Jovićevića, koji obrađuje istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla kvir likova. „Neizmerno mi je zadovoljstvo što baš moj film otvara Beldocs, jer je to jedan od retkih festivala koje sam pratio od prvog izdanja. Isprva kao novinar, kasnije i kao saradnik, sada se vraćam na Beldocs sa svojim filmom, što je osobena kruna ove sedamnaest godina duge veze. Na Toplom filmu radila je mala, a vrlo predana grupa saradnika, koji su zajedno sa mnom i producentkinjom Natašom Pavlović prošli dugačak put da ovaj film ugleda svetlost dana. Sada mi samo ostaje da se nadam da će publika uživati u specifičnom konceptu koji smo tokom tog procesa sproveli u dokumentarac“, izjavio je Dragan Jovićević.

Kako biti Slobodan?, mladog reditelja Nikole Polića priča je o Slobodanu, slikaru iz Beograda, čija su dela devedesetih godina prošlog veka upoređivana sa opusom Vazarelija. Dvadeset godina kasnije on priređuje samostalnu izložbu kako bi ponovo zauzeo svoje mesto u svetu umetnosti. „Snimanje je počelo davne 2015. godine i sve se desilo jako spontano. Danas, pored toga što imam veliku tremu oko beogradske premijere, mogao bih reći da je ovo film o našem slikaru i da je vredan vaše pažnje jer često pored gorućih tema koje okupiraju našu kinematografiju zaboravljamo i na sam položaj umetnika. Za mene, Slobodanova priča postavlja pitanje koliko je teško živeti, ako vaša umetnost nije prepoznata“, rekao je reditelj.

Neptunova Nevera, u režiji Katarine Stanković, odigrava se na hrvatskom ostrvu Vis, gde raznolika grupa ljudi diskutuje o svojoj budućnosti, osvrćući se na gubitak kulture pripovedanja i slušanja. Ribari, deca, omladina, intelektualci, gradonačelnici i bogati strani vlasnik propadajuće fabrike konzervi „Neptun” okupljaju se u filmski dijalog, oblikujući kolektivnog protagonistu. Njihova vizija o zaštite životne sredine raste i premošćuje jaz između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, između lokalnog i globalnog, između unutrašnje i spoljašnje realnosti. Ostrvo je svet, a ovo ostrvo angažuje svet.

Novosadsko sećanje reditelja Aleksandara Reljića daje glas Teodoru Kovaču (99), Ivanu Ivanjiju (93) i Marti Flato (81), koji su preživeli pogrom iz 1942. poznat kao Novosadska racija, kada su mađarski fašisti ubili preko hiljadu Novosađana i njihova tela bacili pod led Dunava. „Jako se radujem što će moj film biti premijerno prikazan na Beldocs-u, najvećem festivalu dokumentarnog filma kod nas i što će priča o strašnoj Novosadskoj raciji na taj način biti artikulisana, posebno u trenutku kada se i oko ovog događaja odvijaju razne istorijsko  revizionističke manipulativne radnje“, rekao je autor.

U kratkom dokumentarcu Kad opet porastem, mlada rediteljka Jovana Avramović se deceniju nakon što je napustila rodni grad vraća kući kako bi istražila duboko ukorenjen osećaj praznine koji je prati. „Sve više me brine problem našeg odsustva iz ličnih života. Jureći za nekim zacrtanim ambicijama i egzistencijalnim pitanjima koja su sve teža, otuđili smo se od onoga što zaista jesmo. Kada sam postavila sebi pitanje šta je ono što mi najiskrenije nedostaje, shvatila sam da je to unutrašnje osećanje slobode o kom kao devojčica nikada nisam razmišljala. Ova priča govori o potrazi za tim izgubljenim osećanjem u nama“, izjavila je mlada rediteljka.

Kratki dokumentarac Minel, u režiji Tare Gajović smešten je u fabriku za proizvodnju električnih transformatora „Minel – Ripanj” koja je 1953. godine izgrađena u beogradskom naselju Ripanj. „Minel je fabrika koja je važna mojoj porodici, veliki deo njih je radio tamo, neki su sačekali i penziju. Dok sam bila mala, ali i danas slušam priče o tom mestu, o tim ljudima, o tome kako su izgledali njihovi životi“, izjavila je mlada rediteljka.

Kratki eksperimentalni dokumentarac Mine Simendić Šetnje koje se neće desiti, smešten u digitalni prostor Google Mapa, preispituje potencijal i mogućnost ličnih promena, upoređujući ih sa disonancom između načina na koji je grad predstavljen na tim mapama i onoga kako grad zaista izgleda danas. „U potrazi za nečim ličnim i vrlo emotivnim u toj javnoj arhivi, naišla sam na stokholmski sindrom u odnosu sa sopstvenom prošlošću, na jedan osećaj zarobljenosti i stagnacije, koji istovremeno patološki obožavam, i shvatila da počinjem da se poistovećujem sa gradom, koji je zaglavljen u sopstvenoj mapi. Deluje mi da je ovaj film novi oblik one iste stare nade da će nas neko razumeti – sada je to potraga za nečim antropomorfnim u tom digitalnom, koje za moju generaciju postaje jedna vrsta maternjeg jezika, jedan način artikulisanja realnosti“, rekla je autorka.

Prvi kratki film Nikole Nikolića Heterotopija realizovan je u okviru Kino – Eko radionice koju organizuje Akademski filmski centar DKSG. O svom dokumentarcu mladi reditelj kaže: „Heterotopija je film o prostoru koji u sebe integriše različite vremenske kategorije, kako kroz pitanje progresa sadržanog u kolektivnom, tako i kroz prizmu pojedinačnog i ličnog iskustva.

Džojmejkers, rediteljke Jelena Radenović  bavi se  muzičkim majstorstvom romskih trubača  sa juga Srbije. Rediteljka je o filmu rekla: „Ovim filmom želeli smo da prikažemo nepoznatu stranu trubačkog zanata tj. izazove sa kojima se susreću Romi muzičari, a tiču se načina na koji uče da sviraju i njegovih posledica po zdravlje. S jedne strane, ljubav prema muzici i instrumentu, talenat i posvećenost sa kojima sviraju govori o značaju muzike za ovu zajednicu. Pogotovo deca muzičari mogu da posluže kao inspiracija i primer za sve đake muzičkih škola. S druge strane, atmosfera i teški uslovi u kojima žive, gde se formiraju kao ličnosti i muzičari-trubači, u kontrastu su s radošću i patosom koju njihova muzika donosi. Film je i svojevrsna potraga za značenjem pojma sevdah, za otkrivanjem specifičnog osećanja koje često leži u osnovi njihove muzike“.

Izlaz kroz ludaru, kratki intimni dokumentarac Nikole Ilića, govori o vojniku koji nije želeo da bude vojnik. „Kao mladi vojnik u ratu na Kosovu, shvatio sam da preko 95% mojih „saboraca“ nije želelo da bude tamo, taj gorki osećaj koji su delili mladići prisiljeni na vojnu službu širom sveta. Istrgnuti iz civilnog života i ugurani u stare čizme nekih prethodnih ratova, te poslati na prve linije bez izbora, suočeni sa ogromnim strahom, besom i beznađem. Mnogi klasici su poginuli, neki su kasnije počinili samoubistvo, a većina nas je završila sa nekim oblikom poremećaja“, rekao je autor.

Film Kadence za vrt autora Daneta Komljena prati Jone, pripadnicu kvir komunističkog kolektiva, koji je skoro deceniju živeo u prikolici u Berlinu. „Pročitao sam novinski tekst o Mollies i njihovom iseljenju negdje na proljeće 2021. Neke od njih sam poznavao površno, ali nešto vezano sa tom grupom, njihovom dinamikom, neizvjesnom budućnosti me je navelo da im pokucam na vrata i pitam da li bi htjeli da napravimo film zajedno. Nakon mjeseci vijećanja, Mollies su pristali i ovo je postao film o njihovom posljednjem ljetu u nelegalnom kamp parku gdje su živjeli više od decenije. 2021. je bila i drugo ljeto pandemije. Kadence za vrt je za mene tako postao film o preživljavanju, u trenutku kada se svako zajedništvo činilo toliko dalekim, film o istrajavanju i završecima“, rekao ja autor.

Izbor za mis zatvora nagrađivanog reditelja Srđana Šarenca, vodi nas u mali grad Pirajui, sa samo 25 000 stanovnika i tri zatvora. Kako bi vratila samopoštovanje osuđenicama, direktorka zatvora organizuje takmičenje lepote. „Veliko mi je zadovoljstvo da će moj novi film imati svjetsku premijeru na Beldocsu. Film se stvarao 10 godina i govori o ženskim pravima u brazilskom zatvoru. Izbor za Mis Zatvora podiže samopouzdanje zatvorenicama i omogućava njihovu resocijalizaciju. Nadam se da će zatvori kod nas uvesti ovakva vrsta takmičenja jer zatvorenici nisu samo brojevi“, izjavio je autor.

U okviru specijalnih projekcija, biće prikazano još dva filma koja su nastala  u produkciji naše zemlje, koji se ne takmiče za nagrade Beldocsa: Nasleđe kralja trube Vladimira Kajlovica i Kombi-nacija Jugoslava Nikolića.

Nasleđe kralja trube je film o jedinstvenoj i neponovljivoj ličnosti sa naše muzičke scene, muzičaru koji nikoga nije ostavio ravnodušnim“, izjavio je Vladimir Kajlovic. „Zvuk njegove trube prodirao je i do najtvrdokornijih srca. Poslednji dani života Fejata Sejdića su ujedno i početak njegove filmske priče, koja je slavnog trubača pokušala da osvetli pre svega sa one ljudske strane.“

Jugoslav Nikolić je o svom filmu rekao: „Kombi-nacija je road movie koji nas kroz vožnju restauriranim oldtajmer kombijem Zastava 850AK vraća u Jugoslaviju osamdesetih godina. Iz priče bivših radnika se može složiti mozaik kako je izgledao život u Jugoslaviji nekada, a za verodostojnu sliku sadašnjosti su se postarali snimci više kamera.“

Na konferenciji se obratila medijima i psihološkinja i psihoterapeutkinja Dubravka Radusinović koja je jedna od koautorki Beldocs Teen programa i tim povodom izjavila je: „Čast nam je i zadovoljstvo da u ovogodišnjem izdanju festivala ulazimo u sedmu godinu našeg Teen programa, koji je ove godine najraznovrsniji kako po selekciji filmova tako i po pratećem programu. Prate ga razgovori sa našom mladom publikom, edukativni program za nastavnike, q&a sa rediteljima i panel diskusije. Kao i svake godine nadamo se dobrom odzivu mlade publike, kvalitetnim razgovorima i njihovom aktivnom učešću u svim segmentima festival(od selekcije do žiriranja filmova). Radujemo se da zajednički razvijamo medijsku pismenost, kritičko mišljenje i empatiju. Najbolje učenje je anticipativno učenje.“

Specijalni program „Opstanak nije dovoljan“ predstavio je gost kustos Srećko Horvat, izjavivši „U svijetu koji nestaje pred našim očima, možda ništa nije važnije nego dokumentirati stvarnost i otvoriti prostor za mogućnost drugačijih svjetova. Specijalni program Opstanak nije dovoljan donosi intrigantne filmove od kojih će neki zasigurno uznemiriti publiku, međutim, danas nemamo taj luksuz da ne budemo uznemireni.”

Andrijana Sofranić Šućur predstavila je ovogodišnji Beldocs Industry program: „Ove godine tokom  dana organizujemo forum na kom će se predstaviti 20 projekata dokumentarnih filmova iz 14 zemalja Zapadnog Balkana i Južnog Kavkaza, Baltičkih država, kao i post – sovjetskih zemalja, pred velikim brojem stručnjaka (predstavnicima televizija, vod platformi, festivala, distributera). Paralelno će se održati dve radionice:  XR akademija, kao i  Balkan Young Talents u saradnji sa AJB DOC festivalom gde predstavljamo mlade nade dokumentaristike iz zemalja zapadnog Balkana koja je podržana od strane Centralno Evropske inicijative. Ove godine obeležavamo premijerno izdanje programa Play.Docs, nastao u saradnji sa SGA, koji je usmeren na mlade i indie stvaraoce narativnih video igara. Takođe pozivamo sve da posete panele koje organizujemo zajedno sa Udruženjem dokumentarista Evrope – DAE i Mrežom Kinoprikazivača Srbije i masterklasove autora poput predstavnika kolektiva Total Refusal i Ibrahima Nash’ata koji će se održavati u Jugoslovenskoj kinoteci i Novoj Iskri na Dorćolu. Svi programi Beldocs Industry dana imaju podršku programa Kreativna Evropa MEDIA.“

O Beldocs-u

Beldocs, jedan od vodećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope, održava se svake godine u maju u Beogradu. Osnovan 2008. godine, ove godine prikazaće 13 programskih celina, preko 100 premijernih projekcija, tokom osam dana trajanja festivala, koji se prikazuju na 8 lokacija. Festival Beldocs dodeljuje 6 nagrada u četiri takmičarska programa. Osim filmskih projekcija organizuje niz panela i Master Class predavanja, a u okviru Industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova. Svake godine okupi preko 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocs filmskog festivala. Kreativni tim od preko 20 članova organizuje Beldocs festival, uključujući stručnjake iz oblasti filma, dizajna i umetnosti. Beldocs je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Asocijacije dokumentarista Evrope. Više informacija na www.beldocs.rs

Pretraga

You are using an outdated browser which can not show modern web content.

We suggest you download Chrome or Firefox.

Donacija

рсд